Ове врсте вентила се користе за отварање и затварање. Обично се постављају на улазу и излазу извора хладноће и топлоте, улаза и излаза опреме и грана цевовода (укључујући успоне). Могу се користити и као одводни вентили и вентили за одзрачивање. Уобичајени запорни{3}} вентили укључују засуне, кугласте вентиле, кугласте вентиле и лептир вентиле.
Засун се може класификовати као вретена са узлазним или без-подижућим стубом, једнострука или двострука капија, клинаста или паралелна засун, итд. Засуни имају лошу заптивност, а засуни великог-пречника се тешко отварају; величина тела вентила је мала дуж правца протока воде, што доводи до ниског отпора протока, а распон номиналног пречника засуна је велики.
Глобусни вентили су класификовани у три типа према смеру средњег протока: право-кроз, под правим-углом и директни-проток, а даље се деле на типове са узлазним вретеном и без-улазним. Кугласти вентили имају бољу непропусност од засуна, али је тело вентила дуже, што резултира већим отпором протока. Максимални називни пречник је ДН200.
Језгро вентила кугличног вентила је кугла са отвором. Померање вретена вентила тако да је отвор кугле директно поравнат са осом цевовода резултира потпуно отвореним вентилом; ротирањем за 90 степени резултира потпуно затвореним вентилом. Кугласти вентили нуде одређене могућности регулације и пружају чвршће заптивање када су затворени.
Лептир вентили имају кружно језгро вентила које се ротира дуж вертикалне осе окомито на осу цеви. Када је раван језгра вентила поравната са осом цеви, она је потпуно отворена; када је раван језгра вентила окомита на осу цеви, она је потпуно затворена. Лептир вентили имају краће тело вентила и мањи отпор протока, али су скупљи од засуна и кугличних вентила.
